Гостовањем др Срђана Пириватрића, које су организовале Епархија будимљанско-никшићка и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, отпочела је овогодишња манифестација Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

8. новембар 2019. год.

Овогодишња манифестација протиче у знаку  јубилеја 800 година ауотокефалности СПЦ, па је и др Пириватрић говорио на тему: „Постанак краљевства и Архиепископије српских и поморских земаља Немањића”.

За Дан Матице српске − Друштва чланова у Црној Гори, истакла је на вечери у име те институције проф. др Јелица Стојановић, проглашен је 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, иако „тај дан славимо сваког дана којег постојимо, ако постојимо како ваља и требује”.

• Његош је наша матица, Његош је и Матица српска што је на пособан начин посвједочено посветом „Горског вијенца” Вожду и „српству свеколиком” како се тамо каже, а синтагмом „српство свеколико” све је речено ко хоће да чује.
• Његош је и Матица српска чему је свједочансво и то што је Петар Петровић Његош први члан Матице српске са простора Црне Горе. У Летопису Матице српске објављен је 1834. године приказ књиге „Пустињак цетињски” што је истовремено први текст о Његошевом књижевном раду, а Његош је 1837. у Летопису објавио пјесму посвећену Лукијану Мишицком и алегоријску прозу „Сан на Божић”. Године 1845. Његош се учланио у Матицу српску. Тиме је учланио и све нас, ако смо на Његошевом путу и трагу, а јесмо јер другачије је немогуће, казала је Стојановић.

Манифестацијом се у Црној Гори обиљежавају сјећања на најважније и најславније српске, а уз то и црногорске, догађаје, личности и јубилеје.

• Српска историја, књижевост, култура, наука, духовност велики су и богати и у европском и у свјетским оквирима, тако да нам је задатак лијеп јер сваке године имамо част да обиљежавамо значајне и величанствене догађаје. Радосни смо и поносни што смо дио такве историје и културе, истакла је проф. др Стојановић.

Уз Матицу српску − Друштво чланова у Црној Гори организатор предавања у Никшићу је и Епархија будимљанско-никшићка Црквена општина града.

• Човјек најбоље и најјасније своје памћење изражава управо кроз празновање празника, или својих јубилеја кроз празничну радост. Ако је истина, а јесте, да је вјера прије свега радовање Богу и стога празник онда је хришћанство много лакше схватити кроз његову радост и празнике него кроз било шта друго. Управо ту радост и истину да је хришћанство од самих својих почетака оваплоћавало и изражавало своју вјеру, своја схватања свијета и осјећање живота кроз то ткање својих јубилеја донио нам је, а можемо рећи утемељио нам је Свети Сава прије 800 година. Донио је, испунио и уткао нам је у памћење да хришћани живе од празника до празника, од јубилеја до јубилеја, или најбоље речено од литургије до литургије, рекао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

Манифестација је почела на празник Св. Димирија, а у никшићком мјесту Попи својевремено је био манастир посвећен том светитељу у којем је столовао Св. Василије Острошки Чудотворац.

• Епархија, Црквена општина Никшић задњих година враћа сјећање на те дане, да не заборавимо да је овђе било сједиште Светосавске епархије којим је столовао наш заштитник Св. Василије. Kроз то радовање у Христу у којем нас је просвијетлио Св. Сава и повео на пут који води у живот вјечни остаје на крају да се послужимо ријечима великог теолога Александра Шмемана да свако ко је способан за благодарење способан је и за спасење и вјечну радост и вјечно празновање, истакао је Јокић.

Златно доба Немањића

Прије осам вјекова Св. Сава рукоположен је за архиепископа, а одмах потом је издејствовао право да епископи, казао је др Пириватрић, помјесних српских цркава рукополажу настојатеље без утицаја друге цркве. Св. Сава је преокренуо ток српске историје, створио услове за сварање једне српске црквене културе. Постанак Kраљевства, истакао је он, такође је дао један вид политичке организације Срба који је у тадашњим свјетским политичким стандардима био на највишем могућем нивоу, одмах испод цркве. Мало је народа у Европи у 13. вијеку који су у политичком смислу били организовани у сопственој националној Kраљевини. Др Пириватрић је казао да је то заиста било велико достигнуће тога времена и оно је служило као узор за политичке покрете у вијековима који ће доћи.

• Остао је један идеал Немањћког доб, златног доба српске историје с разлогом зато што су управо кроз ту цркву свих српских и поморских земаља, и у њој, просијали светитељи, рекао је, између осталог, др Пириватрић.

ПРЕДАВАЊЕ ЈЕ ТОНСКИ ЗАБИЉЕЖИО РАДИО СВЕТИГОРА.