- 11. 2019.
Предавање проф. др Маје Анђелковић на тему „Студенички типик Светог Саве и студеничко културно наслеђе”, уприличено је у просторијама Kњижаре Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Подгорици, а у оквиру обиљежавања „Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори”. Уводну ријеч на предавању одржала је проф. др Лидија Томић.
- Српски средњи вијек постаје симбол српске државе. Свети Сава је крстом и књигом створио Српску цркву и духовност – казала је, између осталог, проф. др Лидија Томић истичући да је он први човјек и пастир, свети човјек још за земаљскога живота.
- Светосавље је православље с духом Савине истине. Истина Савиног живота је у његовој ријечи и дјелу. Прослављање Светог Саве говори о дугом памћењу и враћању изворним вриједностима – казала је проф. др Лидија Томић у уводној ријечи најављујући предавање.
Проф. др Маја Анђелковић, професор је средњовјековне књижевности на Филолошко-умјетничком факултету у Kрагујевцу, руководилац је филолошких и библиотечких пројеката манастира Студеница, преводилац и уредник новог издања „Студенички типик Светог Саве”. Написао га је Свети Сава у Студеничкој испосници 1208. године, и у себи садржи и житије Савиног оца Стефана Немање, касније монаха Симеона. Представља први устав Српске православне цркве. Писан је за манастир Студеницу.
- Једино враћањем традицији, својим коријенима и вриједностима, можемо спознати ко смо сада и којим корацима трасирамо нашу будућност. Студеничким типиком је Свети Сава установио монашки поредак у Студеници. Тај типик садржи и различите значајне податке који се тичу историје српског народа. Он није само предмет проучавања с аспекта филологије, он је и поука богоугодног живота, не само монасима, већ и сваком човјеку. Та правила су путоказ било ком човјеку склоном правди и истини – казала је, између осталог, др Маја Анђелковић, додајући да је Свети Сава манастир Студеницу начинио центром црквене духовности.
- Захваљујући фрескопису, манастир је под заштитом УНЕСK-а. Манастир је у средњем вијеку имао веома богат живот. Једна од радионица била је и преписивачка радионица при манастиру. Читав типик налази се у оквиру књиге „Студенички староставник”.
Проф. Маја Анђелковић осврнула се на Житије Светог Симеона Мироточивог.
- Житије Светог Симеона је лирично свједочанство о односу оца и сина, а нарочито онај дио Симеоновог самртног обраћања Светом Сави. Тај дио у човјеку може изазвати најдубље емоције. Иначе, српска средњовјековна књижевност није нешто што је превазиђено, анахроно. Оно и данас јесте у стању да код читалаца буди најфиније емоције – казала је, између осталог, проф. др Маја Анђелковић истичући да ће то житије, касније, бити основ многим другим житијима. Она је додала да је Студенички типик писан по угледу на Kарејски типик, а касније био узор за Жички типик и све друге манастире широм српских земаља.