Рајко Петров Ного рођен је у Борији, општина Калиновик, 13. маја 1945. године. Рајко је рођен од оца Петра и мајке Стане, у Загорју, у старој Херцеговини. Старином је од Рашевића (где припада и Марко Миљанов) из племена Кучи у Црној Гори. Средње име Петров узео је по оцу. Презиме Ного је узето од једног надимка Рашевића.

Као дечак дошао је из родних Борија у Сарајево и ту започео школовање. Након основне школе завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ 1972-1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а 1982-1999. године.

Ного је био српски песник, есејиста и књижевни критичар. Од 2000. године предавао је поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године.е. Не улазећи у његова политичка и свеколика друга лична опредељења, водећи се само поезијом и поетиком књижевног стваралаштва, Рајко Петров Ного остао свој и то у временима кад на свим друштвеним пољима се вреднује припадност некој групацији. О њему је покојни проф. Никола Кољевић једном рекао: “Оваквим путевима песничког стасања Рајко Петров Ного је успео у нечем што је у поезији можда најтеже: да веран свом личном гласу и лику свој случај саобрази са судбином и духовним обрасцима целе једне културе. Отуда се његове, толико лично интониране песме не доимају више као само његове, већ и као наше заједничке”.

Преселио се 1982. године из Сарајева у Београд.

Био је члан Удружења књижевника Србије.

Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Био је члан првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 9. априла 2009. године.

Рајко Петров Ного је преминуо 28. новембра 2022. године.

Објавио је збирке песама:

• Зимомора, (1967)
• Зверињак, (1972)
• Родила ме тетка коза, пјесме за дјецу, (1977)
• Безакоње, (1977)
• Планина и почело, (1978)
• Колиба и тетка коза, пјесме за дјецу (1980)
• На крају миленија, (1987)
• Лазарева субота, (1989)
• Лазарева субота и други дани, (1993)
• На капијама раја, (1994)
• Лирика, (1995)
• Мало документарних детаља, (1998)
• Нек пада снијег господе, (1999)
• Најлепше песме Рајка Петрова Нога, (приредио Ђорђо Сладоје) (2001)
• Неодремано око, (2002)
• Није све пропало, (2004)
• У Вуловоме долу, (изабране и нове пјесме) (2005)
• Јечам и калопер — глоса, (2006)
• Не тикај у ме, (2008)