Радно вријеме: 9.00−21.00, радним данима; суботом: 9.00−15.00 h

Римски трг 50/1

Подгорица, Црна Гора.

ГОСТОВАЊЕ АЛЕКСАНДРЕ НИНКОВИЋ ТАШИЋ (ВИДЕО)

  1. фебруар 2017.

Пред­сјед­ник Обра­зов­ног ис­тра­жи­вач­ког дру­штва „Ми­хај­ло Пу­пи­н” Алек­сан­дра Нин­ко­вић Та­шић одр­жа­ла је пре­да­ва­ње које је било изузетно посјећено на те­му „Бо­жан­ско на­дах­ну­ће исто­ри­је срп­ске на­у­ке − Пу­пин, Те­сла, Ми­лан­ко­вић” у књи­жа­ри Ма­ти­це срп­ске у Под­го­ри­ци.

При­ре­ђу­ју­ћи из­ло­жбу о ова три ве­ли­ка ума српске и свјет­ске на­у­ке, А. Н. Ташић по­казује ко­ли­ко су они, дје­лу­ју­ћи као по­једин­ци, се­бе ста­вља­ли на трон од­бра­не и про­спе­ри­те­та сво­је до­мо­ви­не, свог на­ро­да и име­на. По­ред чој­ства, ова три ве­ли­ка­на има­ла су још јед­ну за­јед­нич­ку ствар − пје­сму о Мар­ку Kра­ље­ви­ћу и Му­си Kе­се­џи­ји, ко­је су им уви­јек су­зе иза­зи­ва­ле, ка­за­ла је Та­шић.

Она је на­шој пу­бли­ци от­кри­ла мно­ге не­по­зна­те чи­ње­ни­це о ге­ни­јал­ним на­уч­ни­ци­ма.

  • Оно што чу­ва од за­бо­ра­ва је­сте и чој­ство Ни­ко­ле Те­сле, ко­је се огле­да у ње­го­вом пр­вом и је­ди­ном до­ла­ску у Бе­о­град, ка­да, ка­ко је за­би­ље­же­но, мо­ли сту­ден­те да се ба­ве на­у­ком за сла­ву свог на­ро­да и Срп­ства. Та­да упо­зна­је Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­ћа Зма­ја и пре­во­ди ње­го­ве ро­до­љу­би­ве пје­сме. Он сво­ју збир­ку пре­ве­де­ну за­по­чи­ње сти­хо­ви­ма `Теш­ко да по­сто­ји на­род ко­ји је ви­ше стра­дао од срп­ског на­ро­да те смо и мо­ра­ли по­ста­ти на­род пје­сни­ка и мислилаца` − на­ве­ла је Та­шић и под­сје­ти­ла да је до­шла до по­да­тка да у збир­ци из Kон­гре­сне би­бли­о­те­ке мо­же­мо на­ћи са­мо дви­је пре­ве­де­не пје­сме.

Ни­ко­ла Те­сла пу­пи­нов­ски ма­пи­ра ду­хов­ну ма­пу срп­ског на­ро­да из­ра­жа­ва­ју­ћи љу­бав и на­ду, а усред те сли­ке окре­ће се Цр­ној Го­ри и пи­та сво­је Аме­ри­кан­це зна­те ли шта зна­чи Цр­на Го­ра ода­кле су по­ле­тје­ли нај­ве­ћи срп­ски ју­на­ци и на­ста­вља да пи­ше о то­ме – ка­за­ла је Та­шић.

  • Ако мо­же ме­ка тра­ва на­у­ди­ти тво­јим сто­па­ли­ма, он­да ваљ­да рђав чо­вјек мо­же ча­сном чо­вје­ку на­у­ди­ти”, го­во­рио је Пу­пин о не­прав­ди ко­ја је пра­ти­ла ње­га и Те­слу, а о ко­јој је пи­са­ла штам­па њи­хо­вог вре­ме­ма.

Ни чој­ство Ми­лан­ко­ви­ћа се не до­во­ди у пи­та­ње, ако зна­мо да се од­ре­као ком­фо­ра, ве­ли­ке пла­те и по­сла у Бе­чу да би пре­да­вао сту­ден­ти­ма у Бе­о­гра­ду. Он је про­гла­шен јед­ним од 15 нај­ве­ћих на­уч­ни­ка свих вре­ме­на – ка­за­ла је Нин­ко­вић Та­шић.