Радно вријеме: 10.00−17.00, радним данима

Булевар Станка Драгојевића бб

Подгорица, Црна Гора.

ПРЕДАВЊЕ ПРОФ. ДР ЧАСЛАВА КОПРИВИЦЕ (НИКШИЋ)

Никшић, 3. фебруар 2018.

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори у сарадњи Друштвом црногорско-руског пријатељства „Св. Георгије“ организовала предавање проф. др Часлава Копривице, који је говорио на тему Империјални свјето-назор у временском луку.

Профеора је никшићкој публици представио, и увод у његово предавање направио проф. др Микоња Кнежевић.

Овдје издвајамо резиме излагања професора Копривице.

Зашто говорити о империји у Црној Гори, Никшићу, данас? За то постоји неколико разлога. Оно што тзв. „мале“ народе чини малима јесте то што се „велики“ баве њима, и на теоријском, и на практично-стратешком плану, што је, готово по правилу, макар када је ријеч о српском народу, доносило велико невоље. У ономе што слиједи изнијеће се покушај разумијевања „великих“, заправо највећих, империјалних народа, не зато да би се макар на тренутак, путем једнога теоријскога покушаја, компензовала традиционална асиметрија између „нас“ и „њих“ – јер то, најпослије, ниједно теоријско истраживање, ма колико било успјешно, не може исходовати, будући да и даље остаје реална, практичка премоћ великих. Разлог оваквога истраживања, које урачунава наше фактичко, ситуативно-повијесно, културално и свако ино исходиште, јесте да се покуша разумјети империјални свјето-назор, будући да су се империје пречесто и преинтензивно бавиле нама на начин који је не само за нас најчешће био, благо речено, непогодан већ и који је нама, након свега, био и неразумљив. Ипак, урачунавање нас, на начин да је оно, хајдегеровски речено Ради-чега овога истраживања, у крајњој линији наша добробит – иако, опет, не само, будући да је ова тема, држимо, сама по себи теоријски драгоцјена – не значи да ћемо се ми све вријеме питати о империјама, активно урачунавајаћи своје „српско становиште“, будући да би то могло да нас омете у настојањима која би требало да уроде бољим разумијевањем, будући да су управо империјална и не-империјална позиција, која је, разумије се наша, поред осталога и несамјерљиве. Дакле, ми се питамо о империјама, на крају-крајева, због себе, али то можемо спровести тако што ћемо ставити у заграде властити епистемички-ситуативни положај. А зашто су империје важне за нас овдје, за Црну Гору, за Србе… Зато што су територије попут Црне Горе у културно-повијесном и идентитетском погледу одређене својом приграничношћу, која је, опет, симптом присуства и дјеловања и империја Зато се не може разумјети приграничност ако се не разумије оно што ју је проузроковало, а ту су империје. Да би се разумјело биће и дјеловање конкретних империја, треба се запитати о суштини империјалности. 

ИМПЕРИЈА, ТО ЈЕ ПОКУШАЈ ДА СЕ НА ЗАТЕЧЕНИМ ПАРТИКУЛАРНОКУЛТУРАЛНИМ ОСНОВАМА, ОКОЛНОСТИМА, ИЗГРАДИ НЕШТО ШТО ЈЕ ОПШТЕ, ШТО ЈЕ ИЗДАНАК И ЕКВИВАЛЕНТ СВЕОПШТЕГА КОСМИЧКОГА ПОРЕТКА. УТОЛИКО ЈЕ ИМПЕРИЈА, ЕВРОПСКА ИМПЕРИЈА, ИЗРАЗИТО ЕВРОПСКА ИДЕЈА – ДА СЕ ОД ПАРТИКУЛАРНОГА, НЕ ПУКОМ САМОВОЉНОМ ИДЕНТИФИКАЦИЈОМ, ВЕЋ ПРЕОБРАЖАВАЊЕМ ПУТЕМ ЈЕДНЕ ОПШТЕ, ИМПЕРИЈАЛНЕ ИДЕЈЕ – САЗДА ДУХОВНО-ПОЛИТИЧКА ОПШТОСТ. ПРИТОМ ЈЕ ИМПЕРИЈА, КАО НА ОДРЕЂЕНОЈ ПАРТИКУЛАРНОСТИ САЗДАНА ОПШТОСТ, ОДГОВОР НА „СКАНДАЛ“ МНОГОНАРОЂА, ТЈ. НА НЕОДРЖИВОСТ ситуације ДА БРОЈНА ВАРВАРСКА ПЛЕМЕНА И НАРОДИ, стално ОДРЖАВАЈУ СВОЈ НАЧИН ЖИВЉЕЊА, А ТО БИЈАШЕ НЕПРЕСТАНИ, ИЛИ МАКАР СВАГДА МОГУЋИ РАТ. Зато, намјесто „галског“, „илирског“, „келтског“, „германског“, „картагинског“, „трачког“ и којег све не рата – долази римски мир, Pax Romana, а онај који га доноси, цар, добија епитетет, који је временом симболички ритуализован, Спасиоца икумене. [] Варвари, наиме, никада „немају мира“. Наиме, као нецивилизовани, заправо не знају за мир, не цијене га, будући да им је рат највиши, ако не и једини облик дјелања којим се заслужује углед и вриједност у њиховим друштвима. Наравно, тај мир је морао бити уведен побједом, односно побједама у рату које је требало да учини крај свим ратовима, и да означе почетак вјечнога мира. Зато је идејно-морална позадина римског белицизма заправо био тзв. „хуманитарни космополитизам“.