На Конкурс Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори за објављивање књиге прозе и књиге поезије, који је расписан 28. јануара а закључен 10. марта 2019. године, пристигао је 41 рукопис, од чега 23 пјесничка, односно, 18 прозних рукописа. Радови су пристизали из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Грчке.
ОДЛУКА ЖИРИЈА
- Жири у саставу мр Милорад Дурутовић (предсједник), мр Јелена Газдић (члан) и мр Радоје Фемић (члан) издвојио је сљедеће радовe за најужи избор у категорији пјесничких радова: Весна Радовић, „Правда за белу укосницу“; Спасоје Јоксимовић, „Треће слово“; Милош Митровић, „Комагена“; Анђела Пендић, „Тело светлости“; Јасмина Малешевић, „Легенда о мајци“; Александра Јовичић, „Наше мале смрти“; Слобо Милић, „Тражење света“.
Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис „Легенда о мајци“, аутора Јасмине Малешевић из Београда.
- Жири у саставу мр Милорад Дурутовић (предсједник), мр Јелена Газдић (члан) и мр Радоје Фемић (члан) издвојио је сљедеће радовe за најужи избор у категорији прозних радова: Мишо Гаћиновић, „Приче праисконске“; Чедомир Љубичић, „Поруке травнатог неба“; Никола Маројевић, „Ратови, револуције, мртваци и лудаци“; Никица Банић, „Ја и мој ујко“; Славиша Обрадовић, „Круг без добитка“.
Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис „Поруке травнатог неба“, аутора Чедомира Љубичића из Београда.
Напомена: Награда се састоји у додјели плакете и објављивању награђеног рукописа.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
- Збирка пјесма „Легенда о мајци“, аутора Јасмине Малешевић, функционише као јединствена смисаона цјелина, која продире у сферу древности и архетипа, што сугерише већ и сам назив збирке. Текст се открива, притом, као космогонијски пентаграм о мајци − Великој/Вјечној мајци, али се кроз примјену универзалних симбола и топса националне културе обликује и једна уникатна поема о Царици Милици као мајци-царици заштитници свих Срба: „Нека молитва сваке матере / буде уткана у кору хлеба. / Само да Србљи опстану!“. Такође, комбиновањем универзалне и националне симбологије у збирци се истовремено обликује архетипска фигура оца, те се „Легенда о мајци“ може читати и као мито-поема о мушком и женском принципу, о сједињавању небеског и земаљског, и то кроз једну онеобичену оптику, каква одликује и бројне пјесме грађене у дослуху са српском усменом поезијом и фолклорним насљеђем.
- Збирка приповједака „Поруке травнатог неба“, аутора Чедомира Љубичића, представља довршен продукт литерарне радионице, у којој су укрштањем различитих приповједачких техника уобличене приче меког поетичког јединства. Посвећен истраживању умјетничког поступка, Љубичићев наратор прави продор ка (не)очекиваним просторима литерарног и животног искуства, додајући нијансу већ познатом и облик несазнатом. Његова слика свијета није пожељно уопштавајућа и интегралистичка, баш као што ни технике, симболи и стил нијесу унификовани, већ потчињени конкретном духу приповијетке. Приповједачки сензибилитет сугестивно је мобилисан независно од тематско-мотивске усмјерености, што упућује на раскошну демонстрацију поетичке самосвијести, па се „Поруке травнатог неба“ могу читати као повијест(и) о умјетности, музичкој, пјесничкој, ликовној.
Подгорица, 10. април 2019. године
Жири у саставу:
мр Милорад Дурутовић (предсједник)
мр Јелена Газдић (члан)
мр Радоје Фемић (члан)